Kada osiguranje ne štiti: situacije u kojima sve plaća vozač

Da biste registrovali automobil, morate kupiti polisu obaveznog osiguranja u saobraćaju i verovatno da svi vozači znaju da ta polisa služi za naknadu štete koju naprave drugome, ili kako se to kaže u svetu osiguranja – trećim licima. Međutim, mnogi vozači ne znaju da postoje situacije u kojima ta polisa može postati nevažeća, što znači da bi onda oni sami morali da plate svu materijalnu i nematerijalnu štetu koju su nekome napravili. S obzirom na vrtoglave cene automobila i delova, taj iznos može biti milionski. A to je samo materijalna šteta. Zamislite ako, ne daj Bože, još neko bude i povređen ili doživi trajni invaliditet, pa treba da mu uplaćujete naknadu dok je živ...

Opasnost iz čaše

Jedna od takvih situacija može nastati ukoliko vozač pod dejstvom alkohola izazove saobraćajnu nezgodu u kojoj neko pogine ili bude teško povređen. Zakon o obaveznom osiguranju u Članu 29. kaže da vozač gubi prava iz osiguranja, između ostalog i ako je upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice. A dozvoljena granica je trenutno 0,2 promila i najverovatnije da će od iduće godine kada na snagu stupi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, biti spuštena na nulu. Znači, uopšte ne morate biti pijani, čak ni pripiti. Dovoljna je i jedna čaša, ili čašica nekog alkoholnog pića pa da svoju polisu učinite nevažećom. Verovatno znate da je na uviđaju saobraćajne nezgode prva stvar obavezno alkotestiranje. Ako alkometar ne pokaže nulu, a vi ste krivi za nezgodu, to je početak velikog problema sa kojim ćete se tek kasnije suočiti.

Plate, pa vam naplate

Procedura je takva da će vaše osiguranje od kojeg ste kupili polisu, isplatiti naknadu za svu materijalnu i nematerijalnu štetu koju ste napravili oštećenima i njihovim porodicama. Međutim, onda će čitav taj iznos naplatiti od vas, milom ili silom jer ste po pomenutom Zakonu o obaveznom osiguranju, izgubili prava iz osiguranja. Osiguravajuće društvo kod kojeg je osigurano vozilo izazivača nezgode isplaćuje štetu, a onda celokupan taj iznos potražuje od njega jer je izgubio prava iz osiguranja. Ukoliko je u pitanju samo materijalna šteta, to ćete još nekako i da platite, ali u slučaju da neko bude tako povređen da posledice budu trajni invaliditet i nesposobnost za rad, njemu osim jednokratne naknade koja može iznositi više stotina hiljada evra, sleduje i doživotno izdržavanje.

Kad se još gube prava iz osiguranja

Vožnja pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih supstanci ili zabranjenih lekova, nije jedina situacija u kojoj vozač može izgubiti prava iz osiguranja iako ima važeću polisu. Isto se može desiti ukoliko izazove nezgodu, a ustanovi se da je uzrok tehnička neispravnost na vozilu koja je vozaču bila poznata. Na primer, vozilo nije prošlo tehnički pregled zbog neispravnih kočnica, a on je, pre nego što je otklonio kvar, izazvao nezgodu jer nije uspeo da zaustavi automobil na vreme. Takođe, ako nije koristio vozilo u skladu sa njegovom namenom. Recimo, vozio je moped autoputem, ili motoputem, vozio je automobil na površini koja nije za to predviđena ili je prevozio više osoba od broja za koje je vozilo registrovano. Možda na prvi pogled zvuči banalno, ali sve su ovo situacije u kojima se po zakonu gube prava iz osiguranja.

Isto je i kada neko upravlja vozilom kategorije za koju nema položen vozački ispit, ili vozi u vreme kada mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom, ili nakon što ga je policija isključila iz saobraćaja. Znamo da to nisu stvari koje se kod nas retko dešavaju. Polisa obaveznog osiguranja prestaje da važi i ako ste štetu izazvali namerno, ili ste napustili mesto nezgode, a niste dali lične podatke i podatke o osiguranju. Recimo, dođe do neke lakše nezgode i drugi učesnik insistira na policijskom uviđaju, a vama se žuri, pa odete pre nego što dođu saobraćajci i ne ostavite podatke o svojoj polisi.

Šta kad nemate da platite?

Dakle, iznos naknade ne mora, ali može biti vrtoglavo visok. Pogotovo ako neko bude teže povređen jer tada u obračun ulaze ne samo naknada za povrede nego i troškovi lečenja i rehabilitacije i svi troškovi koji nastaju kao posledica nezgode u kojoj je nekome umanjena životna aktivnost. Rok za pokretanje postupka naplate celokupnog duga je 10 godina od dana donošenja pravosnažne presude, a dug se može izmiriti na više načina. Jedino što je sigurno, kao što je i dosadašnja sudska praksa pokazala, jeste da se plaćanje naknade ne može izbeći, ni uz pomoć najboljih advokata. Može samo da se odugovlači, ali ne u nedogled, a evo zbog čega:

"Zastarevanje se izbegava tako što osiguravajuća kompanija pre isteka roka, ponovo podnosi, odnosno obnavlja zahtev za naplatu potraživanja od odgovornog vozača, tako da dug na kraju mora da se plati. Ako imovina dužnika nije dovoljna da pokrije taj iznos, čekaće se da on odsluži dosuđenu zatvorsku kaznu i da izađe iz zatvora, a onog momenta kada negde bude počeo nešto da radi i zarađuje, naplata će biti nastavljena od njegovih primanja," kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije i dodaje da naknada porodici poginulog u saobraćajnoj nezgodi može da bude i do 100.000 evra.

Znači, ipak na kraju sve mora da se plati, a što više vremena prođe, to će biti veća zakonska zatezna kamata. U praksi to izgleda ovako. Ako izazivač nezgode ne plati dobrovoljno, osiguravajuće društvo pokreće parnični postupak za naknadu štete. Po završetku postupka, na osnovu dobijene pravosnažne presude, poverilac može pokrenuti postupak izvršenja i u njemu pokušati da prinudnim putem naplati potraživanje. Izvršenje se može sprovoditi na celokupnoj imovini dužnika, dakle na pokretnim ili nepokretnim stvarima, plati i penziji, sredstvima na tekućim računima, potraživanjima prema trećim licima, udelima ili akcijama u privrednim društvima itd., a bitno je napomenuti da se izvršenje može tražiti najviše na dve trećine mesečne plate ili penzije, odnosno na polovini minimalne zarade, kao i na poljoprivrednom zemljištu do 10 ari.

Da li letnje gume ukidaju polisu?

Iako je u mnogim medijima objavljivano da razlog za gubitak prava iz osiguranja može biti činjenica da izazivač nezgode nije na svom vozilu imao zimske gume u vreme kada je to zakonom propisano, advokati kažu da u praksi nije baš tako. Prodavci guma i pojedina osiguravajuća društva forsiraju tu priču, neka su čak i pokušavala da po tom osnovu regresiraju dug od svojih osiguranika, ali prema informacijama iz dosadašnje sudske prakse, u tome nisu uspevali. Barem za sada. Njihov argument je tumačenje zakona u kojem piše da se vozilo smatra ispravnim ako ima svu propisanu opremu, a deo obavezne zimske opreme kada su na putu sneg, led ili poledica jesu i zimske gume. Dakle, ako neko svesno vozi sa letnjim gumama, smatra se da mu je vozilo tehnički neispravno, a da mu je ta okolnost poznata i ne može se reći da tu nema logike. Međutim, advokati kažu da bi na sudu trebalo dokazati da je nezgoda nastala baš zbog toga što vozilo nije imalo adekvatne pneumatike i da baš zbog toga nije uspelo na vreme da se zaustavi, pa i ako je tako bilo, da se ustanovi koliko bi put kočenja bio kraći sa zimskim gumama, pa na osnovu toga zaključiti da li bi nezgoda bila izbegnuta, što je u praksi jako teško. A kada nema čvrstih dokaza i kad sud u postupku s jedne strane ima vozače, a sa druge osiguravajuća društva koja kod nas već godinama unazad beleže milionske profite u oblasti auto-odgovornosti, onda odluku nije teško doneti. 

Kada polisa više ne važi – izvod iz zakona

U članu 29 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, stoji da vozač koji izazove nezgodu mora na kraju da nadoknadi svu pričinjenu štetu ukoliko izgubi prava iz osiguranja. To se može dogoditi u nekom od sledećih slučajeva:

1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2) ako je upravljao vozilom za koje nema odgovarajuću vozačku dozvolu;

3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom;

4) ako je vozač vozio pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;

5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Foto: Shutterstock.com