Gde na par dana motorom?

Vreme je godišnjih odmora i najbolje vreme da napravite jednu vožnju za svoju dušu i protegnete točkove.

U ovom tekstu predložićemo vam nekoliko živopisnih tura koje možete odvoziti za svega dva-tri dana. Cilj teksta je da motivišemo i damo ideju svim motociklistima koji moraju da „raspodele“ odmor na porodični i solo. Kako zbog vremena tako i  zbog budžeta.

Ko može da krene na ove ture?

Bilo ko osim početnika. Ture koje ćemo predložiti, imaju najmanje 350 kilometara u jednom pravcu.

Cifra od 350 km ne zvuči puno, ali kilometraža nije jedino merilo koje opisuje težinu vožnje. Na ovim turama vozi se uglavnom lokalnim i magistralnim putevima do planinskih prevoja. Vozićete na uskim putevima sa puno lakat krivina i uspona. Na to dodajte i da ćete voziti po ekstremnim vrućinama.

Kojim motociklom krenuti?

Najbolji motocikl za ove ture je… onaj koji već imate u garaži. Ne čekajte da kupite “nešto bolje”. Sat otkucava. Naravno, veoma bitno je da mašina kojom idete na put bude ispravna i servisirana.
 

Šta treba da ponesem?

Minimalno garderobe, obavezno topliji duks za svaki slučaj. Kišno odelo, takođe.

Za motocikl, ponesite set za krpljenje guma i set za popravku sajli. Računamo da u motociklu već imate fabrički alat i rezervnu sijalicu sa osiguračima.

Od dokumenata trebaće vam putno zdravstveno osiguranje, pasoš, lična karta i ostale lične isprave za vas i vozilo.

Gde vozimo?

Kroz živopisne brdsko - planinske predele u “komšiluku”. Imaćete priliku da se prepustite prirodi i nadišete svežeg vazduha. Takvi putevi pored toga što prijaju duši i telu, ujedno su i fantastični za uživanje u vožnji motocikla.

 

Kružna tura Đerpdapske klisure – kolevka evropske civilizacije
Golubac – Kladovo – Oršova – Kaluđerovo (281 km)

Đerdapska magistrala je verovatno i najlepša deonica za vožnju u Srbiji. Put je odličnog kvaliteta i prati reku Dunav.

Početak ove ture je Golubac za koji kažu da je srpsko more. Tu je Dunav najširi, čak šest kilometara, pa nije ni čudo što na ulasku u Golubac imate onaj osećaj kao kada dolazite na more. Ako želite, možete posetiti Golubačku tvrđavu.

Od nje, ova tura postaje raj za oči i vožnju. Magistralni put vas vodi odličnim asfaltom uz Dunav, odnosno kroz klisuru. Na putu ima čak 20 tunela.

Đerdapski nacionalni park kroz koji vozite pokriven je bogatom šumom. Ceo teren je bogat prirodom ali i kulturno istorijskim spomenicima. Predeli kojim prolazite motociklom bili su dom ljudima još u kamenom dobu, rimljanima, pa sve do danas. Pomenućemo naselje Lepenski vir, Golubački grad, Trajanov most i tablu, itd. Lepenski vir je najstarije planirano naselje u Evropi, staro preko 5000 godina pre naše ere.

Naš predlog je da, obavezno stanete na vidikovac koji se nalazi odmah pored magistrale. Sa njega se vide  “Gvozdena vrata”. Ovde se Dunav sužava na svega 150 metara sa dubinom od 53 metara, između litica koje su visoke čak 500 metara.

Nakon vidikovca, vožnju nastaviti ka Kladovu. Naš predlog je da tamo provedete ostatak dana i provozate se Dunavom brodićem ili čamcem.

Drugi dan ture iz Kladova idite ka graničnom prelazu Đerdap gde ćete preći u Rumuniju. Odatle takođe vozite uz Dunav, ali sa rumunske strane. Na rumunskoj strani imaćete priliku da vidite Decebela uklesanog u steni i manastir Mrakoniju koji je bukvalno na samoj ivici puta uz Dunav.

Odatle vozite sve do graničnog prelaza Kaluđerovo. Tamo se vraćate u Srbiju, pa odatle znate sami kako da se vratite kući.
 

Trebinje, grad sunca

Trebinje je šarmantan grad u Republici Srpskoj. Kažu da je grad sunca jer spade u najsunčanije gradove na Balkanu sa oko 260 sunčanih dana u toku godine. Iz Beograda do Trebinja treba da vozite 490km ako krenete auto-putem Miloš Veliki. Posle Čačka čeka vas zanimljiviji put preko Užica i Mokre Gore do graničnog prelaza Kontroman.
Nakon prelaska granice, usput vam je i Višegrad, gde ćete videti čuveni most Mehmed Paše Sokolovića. Put u nastavku prati reku Drinu.

Smeštaja u Trebinju ima puno, od privatnog do hotelskog. Glavne atrakcije su stari grad, stari kameni most i muzej Hercegovine, trg Slobode i pijaca. Ljubitelji gastronomije neće biti razočarani ćevapima, burekom i sladoledom.  Sigurni smo da ćete se vratiti ponovo.

Ova tura, pružiće vam lepe predele za vožnju, bez stresa. Trebinje je jedan od je najlepših gradova BiH jer spaja prirodne lepote, istoriju i bogatu kulturu. Tri dana za dolazak, obilazak i povratak je malo za Trebinje. No, bolje i tako nego ne doći uopšte.  Kome nije do puke vožnje i kilometara, ovo je prava stvar.

 

Transalpina, kraljev put

Za razliku od Trebinja gde ćete uživati u gradu kao turista, Transalpina je čisto vozačka priča. Ukoliko želite fenomalan put za vožnju motocikla, Transalpina je za vas. Zovu je kraljevski put jer ga je 1938. godine inagurisao Kralj Karol II. Ako ste u kondiciji dva dana je sasvim dovoljno da je vozite.

Transalpina je najviši asfaltirani put u Rumuniji, koji vodi preko Karpatskih planina. Najviša tačka puta je na 2145 metara nadmorske visine. Put se prostire od mesta Novaci do Sebeša, što je nešto manje od 150 kilometara.

Naš predlog je da prvi dan iskoristite za vožnju do mesta Novaci. Iz Beograda to je 382 kilometara preko fenomenalne Đerdapske magistrale. Nakon prelaska u Rumuniju, čeka vas nešto dosadniji put do Novaka. Tamo prenoćite i odmorite se kako biste ujutru krenuli put Transalpine.

Na Transalpini vas čekaju izuzetni planinski predeli i fenomenalne krivine. Taj put je kao stvoren za motocikl. Slobodno možemo reći da je jedan od najlepših u ovom delu Evrope. Dok ste na motociklu, bićete sami sa sobom u divljini. Imate oštre i brze krivine pa i pravce na kojima možete da otvorite gas.

Otvorite ventilaciju i odšrkinite vizir kacige kako biste osetili rezak planinski vazduh. Dok vozite okolina će se konstantno menjati. Šume, livade, jezera, borovi, svega ima. Naravno vozite bezbedno i ne žurite nigde već upijajte prirodu.

Nakon Transalpine čeka vas grad Sebeš. Tu “hvatate” put E763 koji vas vodi do Temišvara, pa odatle pravac kući za Srbiju. Transalpina je put koji vredi voziti bukvalno svake sezone. Sve ukupno Beograd – Transalpina – Beograd je oko 880 kilometara.

 

Transfagarašan, Čaučeskova ludost

Transfagarašan je planinski prelaz preko Karpata u Rumuniji. Zašto opet Rumunija? Pa imamo sreće da smo komšije, pa su nam Transalpina i Transfagarašan blizu.

Transfagarašan je poznatiji put od Transalpine, najviše zbog čuvene epizode TopGear-a koji ga je proslavio.  Za razliku od Transalpine, Transfagarašan je krcat turistima. Gužve nisu retkost i na to morate biti spremni. Može se desiti da ostane uskraćeni vijanju nekih krivina.

Put Transfagarašan počinje od mesta Kurtea de Agreš do Kartišoare. Dugačak je oko 90 kilometara. Put je građen početkom sedamdesetih godina kao strateški put za brzu relokaciju vojske u slučaju napada Sovjetskog saveza na Rumuniju. Od Beograda, preko Transfagaraša i nazad, vozićete nešto više od 1100km.

Iako velika turistička atrakcija, istorija Transfagarašna je tužna i potresna. Izgradnja puta plaćena je ne samo ogromnim novcem, već i ljudskim životima. Surov teren, planinska klima, prisila, odnela je preko 40 ljudskih života tokom izgradnje (zvanično). Korišćeno je preko šest miliona kilograma dinamita za razbijanje terena. Zato ga i zovu, Čaučeskova ludost, po tadašnjem lideru Rumunije.

Početak puta je tipično planinski. Vozi se kroz šumu, a kako idete ka vrhu, postaje sve zanimljiviji.  U jednom trenutku nakon izlaska iz šumovitog predela kreće intezivan uspon uz planinu. Put je takve konfiguracije da podseća bukvalno na trkačku stazu. Krivina na krivinu i tako do samog vrha. Pogled sa puta je u najmanju ruku SPEKTAKULARAN. Ako vam tu ne zaigra srce neće nigde.

Na putu ka vrhu, proćićete kroz najduži tunel u Rumuniji, dužine 887 metara. Nakon tunela bićete na nadmorskoj visini od preko 2000 metara, na vrhu gde se nalazi kristalno čisto jezero. Put je, inače, ogromna turistička atrakcija. Očekujte gužvu i “vašar” gore. No, sigurno smo da vam to neće umanjiti doživljaj.

Važna napomena

Na Transfagarašanu i Transalpini ogromne su šanse da sretnete medvede na putu. Ne približavajte se medvedima i mečićima, ne pokušavajte da hvatate selfije ili da ih hranite.

 

Durmitorski prsten – Gorske oči

Kada se pomene Durmitorski prsten, misli se na kružni put oko masiva Durmitora u dužini od oko 80 kilometara. Startno mesto je Žabljak do kojeg vam iz Beograda treba oko 380 kilometara. Naziv Gorske oči potiču iz činjenice da na Durmitoru ima mnogo kristalno čistih ledničkih jezera, koja, kada se pogledaju sa visine, deluju kao oči planine za koju se veruje da je živa.

Prsten je tek nedavno počeo da dobija na popularnosti pa je svake godine sve više turista. Kakav je prsten? Sasvim sigurno jedan od najlepših panoramskih puteva, ne samo Crne Gore, već i na Balkanu. Masiv Durmitora ima 48 vrhova od kojih je 40 na preko 2000 metra nadmorske visine. Tu ćete i videti najdublji kanjon u Evropi. To je kanjon reke Tare, dubok 1300 metara.

Put je označen u oba pravca. Vi pratite braon table duž puta sa brojem 2. Sam put je uzak sa vrlo malo zaštite u smislu bankina i barijera. Zato budite oprezni. Tipično za planinski put ima dosta zahtevnih krivina i uspona. Srešćete životinje i druge turiste, pa vodite računa da svi budete bezbedni.

Na svakom kilometru imaćete neverovatne poglede na moćnu prirodu, koja će gradskim ljudima pokazati kolika je njena moć. Bićete uzbuđeni, a i osetićete mir. Na prstenu vlada tišina. Kada isključite motor, nema drugih zvukova osim vetra i prirode. Vozite polako i pustite da vas priroda leči.

Treba napomenuti da pre prstena natankate rezervoar do čepa i ponesete hranu i vodu. Signala u većini slučajeva nema, ali vas to neće sprečiti da napravite slike za razglednicu.

Podrazumeva sam da vam motocikl ili skuter bude ispravan.

Gde idemo?

Gde god da izaberete da vozite nećete pogrešiti. Potrudili smo se da izdvojimo destinacije koje su relativno blizu, a pružaju spektularan doživaljaj koji je ponekada teško prepričati. Takođe, sve destinacije su kroz čistu i bogatu prirodu sa kojom smo sve manje u kontaktu, pa verujemo da će vam šuma, reka i vazduh okrepiti celokupno biće. Sve to za svega par dana, uz relativno male troškove, predstavlja i odličan odnos uloženog i dobijenog.

Foto: Aleksandar Stojanović