Maserati 2.24 na prodaju - verzija koju je teško naći

Maserati je oduvek imao posebno mesto u srcu pravih ljubitelja automobila. A u srcima ljubitelja retkih i "neobičnih" verzija, Maserati 2.24 ima specijalno mesto.

Da objasnimo, ali krenimo od početka. Vlasnik ovog automobila iz oglasa poseduje jedno ili više vozila marke Maserati preko 30 godina. Sada ga teška srca prodaje. 

Za one koji ih žele za restauraciju ili rezervne delove, ima još jedan legalan Maserati 224 na svom imenu, ali je oštećen i bez motora i još jedan Maserati Biturbo, kompletan ali stranac - cena za oba je 4.000 evra. Ovo smo naveli kako bismo pokazali da je reč o višedecenijskom ljubitelju marke Maserati.

Auto iz oglasa je 2.24 verzija - što je veoma važno da se naglasi. Nije ih mnogo napravljeno. Ova verzija se proizvodila od 1988. do 1992. godine, ali je prodato samo 1.147 komada i to isključivo u Italiji.

Malo istorije - ovaj model je nastao od modela Biturbo. Maserati Biturbo je u svoje vreme bio impresivan auto, što zbog tehnoloških rešenja, što zbog performansi. 

Maserati Biturbo je bio prvi serijski auto koji je koristio twin-turbo motor, tj. motor sa dva turbo punjača. Navodno je koristio i prvi serijski motor sa 3 ventila po cilindru, da bi se naknadno stiglo do 4 ventila po cilindru.

Priča o motoru, tj. motorima je malo duža, pa ćemo reći samo da se u to vreme u Italiji na automobile sa motorom kubikaže veće od 2.000 kubika plaćao PDV od 38%, a na one ispod 2.000 kubika 19%. 

Stoga je Biturbo dobio dve verzije. Jednu za domaće tržište, sa 2.000 kubika (1.996 ccm) i jednu za izvoz na strana tržišta, sa motorima od 2.5 i kasnije 2.8 litara. U početku su koristili karburatore, da bi kasnije prešli na ubrizgavanje goriva.

Maja 1988. godine stigla je temeljno redizajnirana verzija, ali jednako važno - odbačen je Biturbo naziv modela, a o razlozima i opravdanosti te odluke može da se diskutuje...

Uglavnom - to je sada bio Maserati 222 - ime je dobio zato što ima 2 vrata, motor od 2 litra radne zapremine i zato što je reč o "drugoj" generaciji. Tada je i kubikaža verzije za izvoz porasla sa 2.5 na 2.8 litara, dok je za domaće italijansko tržište ostala ista. 

Međutim, ono što nas interesuje sada jeste upravo ta 2.0 "domaća" verzija. Podsetimo se - reč je o V6 motoru, što je ekstremno retko rešenje za motore koji nemaju bar 2.500 kubika.

Sledeće, 1989. godine, ovaj 2.0 V6 twin-turbo motor dobio je značajno unapređenje. "Obradovan" je novim glavama motora sa 4 ventila po cilindru umesto 3, kao i sa dve bregaste po glavi. Hilzne od lake legure su dobile specijalan "premaz" kako bi se smanjilo trenje između njih i karika.

Verzije sa ovako unapređenim motorom dobile su oznaku modela 2.24 - snaga 245 KS pri 6.200 o/min i obrtni moment 296 Nm pri 5.000 min. Drugim rečima, ovaj motor voli visoke obrtaje. 

Za ono vreme, bio je to izuzetan odnos kubikaže i snage. Niko nije uspeo da nadmaši taj odnos kubikaže i snage kod serijskog automobila sledećih 10-20 godina.

Po fabričkim podacima maksimalna brzina je 230 km/h, a ubrzanje do 100 km/h samo 5,9 sekundi. Nekome će možda ovo ubrzanje da deluje sumnjivo, ali treba imati u vidu da je reč o automobilu težine oko 1.240 kg. Inače, dužine je 419 cm, što je slično kao VW Golf IV.

Tu su i vizuelne razlike u odnosu na "standardnu" verziju - drugačiji prednji i zadnji kraj sa integrisanim svetlima za maglu, veće "suknjice", felne od 15 inča karakterističnog izgleda (skoro "zatvorene"), crna maska hladnjaka, zadnji spojler, donji deo karoserije u drugoj boji, drugačiji detalji u kabini... 

Tu je i drugačija hauba, sa dva otvora čija je namena da izvlače toplotu iz motornog prostora. Pozadi su četiri izduvna završetka.   

Primerak o kojem pišemo ima i amortizere čija tvrdoća može da se podešava prekidačima iz kabine - kontrolisanjem protoka ulja u amortizerima. Postoje 3 stepena tvrdoće. 

Klima uređaj je serijski ugrađen u sve primerke. Tu je bila i prilično bogata oprema za ono vreme, tako da je tada bio bez prave konkurencije kada se u obzir uzmu sve karakteristike, ali ni cena uopšte nije bila mala. 

Koštao je tada nešto ispod 100.000 nemačkih maraka. Kako objašnjava prodavac: 

"Ja sam bio na sajmu automobila u Beogradu 1992. godine. Tada se kod nas naplaćivalo “pedesetak” raznih carina i poreza, tako da je krajnja cena bila oko 140.000-150.000 nemačkih maraka. Malo ko je mogao da priušti ovaj auto. Ja sam bio na promociji modela Ghibli 1992. godine, pošto je jedan moj poznanik bio serviser iz Beograda - video sam koliko je bilo publike oko Maseratija - bio je toliko skup da su ljudi samo uzdahnuli i razišli se. Posedujem i model Ghibli, koji je izašao je 1992. godine, sa 2.0-litarskim motorom od čak 306 konjskih snaga. Malo je automobila koji su u to vreme mogli da postignu performanse kakve su imali Maserati modeli." 

Kada je u pitanju stanje automobila iz oglasa, kaže: 

"Ja sam ga, što bi rekli mehaničari, pretresao. Imam svog mehaničara koji je dovoljno stručan i godinama je rađen i sređivan, kao jedna vrsta restauracije. Ali u svakom slučaju, on nema nikakve truleži, i motor je u odličnom stanju. Ima originalnih 87.000 kilometara. Trenutno nije registrovan, ali može da prođe tehnički pregled i da se registruje bez problema. Ovaj auto je uvezen iz Italije. Uvezao ga je jedan gospodin koji se razboleo, pa ga je prodao meni, odnosno njegova supruga. Uvezen je otprilike 2000. godine, u ono vreme kada je još bio dozvoljen uvoz ovakvog automobila." 

Maserati nije za svakoga

Kako priča vlasnik ovog automobila, višedecenijski ljubitelj marke Maserati: 

"Ja sam još 1990. uvezao Maserati Biturbo iz Italije i od tog doba jedno vreme sam vozio njega, pa sam ga prodao, da bih posle uzeo jedan 2.24, zatim drugi 2.24, pa onda jedan Ghibli. Tako da, u suštini, ja imam te Maseratije iz ljubavi, ali treba naglasiti da je Maserati jako skup za održavanje. Ne možete otići u bilo koju prodavnicu delova i kupiti deo koji vam je potreban, već morate da nabavljate iz Italije. Svi delovi za njega su prilično skupi. Jednostavno, Maserati nije auto za svakoga. Taj ko želi da kupi Maserati, da mu to bude hobi ili želi da ga restaurira, mora da bude svestan da se oni nisu proizvodili u velikim brojevima i da Maserati mora da ima određeno stručno servisiranje, a servisa nema mnogo. U Beogradu postoji jedan serviser od 1992. godine - auto servis Petković. Zatim u Ljubljani, u Budimpešti i u Beču."  

Vlasnik ima još nekoliko Maseratija, ali nećemo navoditi modele da mu ne bi "dosađivali" potencijalni kupci, dolazili, pa da im ih mora pokazivati. 

Pomenimo za kraj i cenu registracije ovog automobila - pošto ima kubikažu ispod 2.0 litra - cena je oko 34.000 dinara plus prateći troškovi.

Oglas možete da pogledati klikom na ovom linku: Maserati 2.24.