Hummer – uspon i pad, pa električni povratak

Hummer ima relativno kratku istoriju, ali uprkos tome spada među najpoznatije brendove na svetu i to ne samo kada su automobili u pitanju. Jednostavno, postao je ozbiljan statusni simbol, mada mu to nažalost nije pomoglo kada je stigla svetska finansijska kriza 2007. godine.

Kako je sve počelo?

Sve je počelo davne 1983. kada je kompanija AM General, koja se bavi proizvodnjom teških vozila, dobila milijardu dolara od američke vojske da napravi „High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle“, što bi moglo da se prevede kao „visokomobilno multinamensko vozilo na točkovima“, od čega je izveden naziv Humvee.

Dakle, originalno vojno vozilo se nikada nije zvalo Hummer, već Humvee (Hamvi). Naziv Hummer za civilnu verziju stigao je kasnije.

Arnold Švarceneger, poznat pod „nadimcima“ Konan i Terminator, snimao je 1990. film „Policajac iz vrtića“, kada je ugledao vojni konvoj u kojem je bilo 50-ak „hamvija“. Istog trenutka se zaljubio u to vozilo i odlučio da po svaku cenu dobije svoj Humvee.

Na kraju je u tome i uspeo – on je bio vlasnik prvog civilnog primerka. Istina, verovatno je ostvarenju njegove želje doprineo i publicitet koji je Humvee dobio tokom tzv. Zalivskog rata u Iraku, od avgusta 1990. do februara 1991, poznat i kao Operacija pustinjska oluja.

Tako je Humvee postao svojevrstan simbol američke vojske, a time naravno i američkog patriotizma i borbe za „slobodu“. Uglavnom, Terminator je uspeo da ubedi kompaniju AM General da započne proizvodnju civilne verzije, koja je stigla 1992. godine pod imenom Hummer. Samo Hummer, bez dodatnih oznaka.

Originalni Hummer nije se značajnije razlikovao od vojne verzije. Naravno, ubačene su razne stvari kako bi vozilo moglo da se registruje i kako bi se vozaču i putnicima obezbedio kakav-takav komfor, ali i dalje je to bilo sirovo i surovo prevozno sredstvo.

Hummer je, između ostalog, dobio klima uređaj, udobnija sedišta, drugačiju instrument tablu i slično, ali vojno poreklo, tj. vojni imidž imao je toliku težinu da su vlasnici i potencijalni kupci lako prelazili preko svih mana.

Primerak koji je dobio Arnold Švarceneger imao je natpis TERMINATOR na bokovima. Naravno da je takvo vozilo postalo želja svakoga ko je hteo da bude u centru pažnje.

Vremenom je General Motors (u nastavku teksta GM) uvideo priliku da proširi svoju ponudu brendova, pa je 1999. godine kupio prava da proizvodi i prodaje Hummer.

GM je taj prvi, originalni Hummer, preimenovao u model H1. U zavisnosti od godine i karoserijske verzije, mogao je da se kupi sa 3 verzije V8 dizelaša kompanije Detroit Diesel, jednim Duramax (GM) V8 dizelašem i jednim GM-ovim V8 benzincem. Menjači su bili 3-stepeni ili 4-stepeni automatici, mada je poslednje godine proizvodnje u ponudu ubačen i 5-stepeni menjač. H1 se proizvodio u čak 5 karoserijskih verzija, među kojima su kamionet sa dvoja vrata i kabriolet sa mekim krovom.

Pošto je GM hteo ozbiljniju prodaju koju H1 nije mogao da obezbedi iz očiglednih razloga, stigao je model H2. Zahvaljujući njemu prodaja u Americi skočila je do čak 35.000 komada 2003. godine.

A tek kada je 2005. godine stigao najmanji Hummer nazvan H3 – ukupna prodaja skočila je do čak 71.524 komada tokom 2006. godine.

Nažalost, nakon toga je iz godine u godinu prodaja drastično opadala, kao što možemo da vidimo u tabeli ispod, pri čemu napominjemo da se ovi podaci odnose na prodaju u SAD:

U čemu je bio problem?

Mnogo je faktora uticalo na pad prodaje, odnosno na profitabilnost, tako da je teško izdvojiti glavne. U velikoj meri negativno je uticao i loš imidž vozila ove marke kada je ekologija u pitanju.

Originalni Hummer, tj. H1, mnogima je delovao kao tenk na točkovima, kojem jednostavno nije bilo mesto u javnom saobraćaju. Pritom je sve više rasla ekološka svest prosečnog građanina, tako da javnim ličnostima nije bilo u interesu da budu viđene u ovom gorostasu.

Međutim, iako Hummer H1 deluje ogromno, treba napomenuti da su mnogi obični automobili u stvari duži od njega. H1 je dugačak samo 4.686 mm ili za nijansu manje od 4,7 metara.

To znači da su od njega duži Audi A4 B8 i VW Passat B6! O automobilima viših klasa da ne govorimo. Međutim, Hummer H1 je širok 2,2 metra, što je 25 do 30 cm više od SUV-ova koje svakodnevno viđamo na putevima. Tu je i visina od 1,9 metara, što je definitivno doprinelo utisku da je H1 užasavajuće velik...

GM je uveliko radio na razvoju manje verzije, pa je 2002. stigao model H2. Za razliku od H1, on je bio vrlo „civilizovan“ – komforan, udoban, sa bogatom opremom, itd. Uostalom, po pitanju mehanike nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa H1, već je bio baziran na modelu Chevrolet Tahoe.

Istina, i H2 je bio ogroman i težak (oko pola tone lakši od H1), pokretali su ga V8 motori koji su nemilosrdno trošili gorivo, ali bio je znatno jeftiniji i prihvatljiviji kupcima koji su želeli imidž vojnog „Hamvija“ bez odricanja po pitanju komfora i luksuza. Stoga ne čudi što je tokom 2003. u Americi prodato 34.529 primeraka modela H2 i samo 730 primeraka modela H1.

Iako je sa širinom od 206 cm bio 15-ak cm uži od H1, sa svojih 482 cm bio je duži od njega. Istina, to je i dalje manje od brojnih današnjih limuzina koje su se opasno približile ili čak probile „magičnu“ granicu od 5 metara. Tu je i 10-ak cm veća visina...

Hummer je modelom H3 nastavio evoluciju ka manjim vozilima. H3 je baziran na modelu Chevrolet Colorado i bio je lakši za tonu od H2, odnosno nešto preko 2.100 kg u zavisnosti od verzije i motora.

Dužinom od 4.742 mm H3 je bio duži od H1, ali je zato bio širok „samo“ 1,897 mm, što je značilo da se znatno lakše snalazio u gradskim uslovima. H3 ni van asfalta nije bio loš, naročito kada su u pitanju posebno opremljene verzije sa zaključavanjem prednjeg i zadnjeg diferencijala, velikim terenskim točkovima, većim klirensom i V8 motorom.

Nažalost, H3 nije uspeo da popravi imidž brenda Hummer kada je ekologija u pitanju, pošto je to ipak bio teški američki terenac. Uprkost tome, taman kada je situacija krenula nabolje, stigle su naznake da će doći do svetske ekonomske krize...

Stoga je planiran još manji model pod nazivom H4. Predstavljen je i koncept HX koji je ukazivao kako bi ovaj novi automobil koji je trebalo da bude konkurent terencima kao što je Jeep Wrangler, trebalo da izgleda.

Nažalost, ekonomska kriza je stigla 2008. i uništila sve planove. Hummer je pretrpeo veliki pad prodaje, isto kao i svi brendovi u okviru korporacije General Motors, koja se našla u praktično bezizlaznoj finansijskoj situaciji, ali to je suviše komplikovana priča za ovaj tekst.

Uglavnom, tokom 2009. stigle su vesti o gašenju nekoliko brendova. Hummer je trebalo da bude prodat jednoj kineskoj kompaniji najkasnije do marta 2010. godine. Prodaja ipak nije uspela. Stoga su dileri 7. aprila 2010. dobili obaveštenje da počinje gašenje brenda Hummer. Zvanično je ugašen 31. oktobra 2010. godine.

Strujom vraćen u život

GM je 2020. najavio da se Hummer vraća na scenu, ali isključivo sa električnim pogonom, što je potpuno razumljiva odluka uzimajući u obzir dešavanja u auto-industriji. Tako je 2021. stigao električni Hummer, ali pod brendom GMC, odnosno puno ime mu je GMC Hummer EV.

Međutim, ako ste mislili da je neko od ranijih vozila marke Hummer bilo zver kojoj nije mesto među običnim automobilima, pogledajte karakteristike ove električne zveri.

Težak oko 4,400 kg (zavisi od verzije), širok 2.2 metra, dug preko 5 metara (5,5 metara u kamionet/pikap verziji), visok 2 metra... Dostupan sa više verzija pogona – npr. snaga od 570, preko 830 do oko 1.000 KS, sa dva ili tri elektromotora, pogonom na zadnjim ili svim točkovima, pri čemu ubrzanje do 100 km/h može da bude manje od 3,5 sekundi!

Dakle, Hummer se vratio, ali danas ima jednog veoma ozbiljnog konkurenta...

Foto: Shutterstock.com