Cadillac Seville – prvi mali Cadillac

Iako se koren njegovog imena može naći još u pedesetim godinama, Cadillac Seville je kao zasebni model predstavljen tek sredinom sedamdesetih.

Taj period poznat je kao mračno doba američke industrije, pre svega zbog velike naftne krize, a zatim i istovremenog prodora konkurentnih japanskih automobila na tržište SAD.

U takvoj tržišnoj klimi, General Motors je trpeo velike gubitke i pronalazio načine da svoje brendove učini relevantnim i profitabilnim. Kod Cadillaca, taj zadatak je bio posebno težak budući da je u pitanju bila najluksuznija marka detroitskog giganta.

Drugi problem koji je Cadillac imao ticao se demografije kupaca. Naime, GM-ova istraživanja tržišta pokazala su da prosečan kupac Cadillaca ima preko pedeset godina, te da je brend kao takav dosadan mlađim kupcima koji su sve više postajali ciljna grupa za luksuzna vozila. U svakom segmentu, Cadillac je bio u opasnosti od zaborava.

Kao jedno od rešenja viđen je Cadillac Seville, automobil reklamiran kao prvi kompaktni Cadillac. Naravno, kompaktno i Amerika ne idu ruku pod ruku, pa je i najmanji Cadillac bio značajnih gabarita, ali je u okvirima tržišta to bio silazak u segmente manjih limuzina.

Na taj način, Cadillac je počeo da vodi bitku sa drugim rivalom – limuzinama nemačkih proizvođača, konkretno Mercedesovom W123 i BMW-ovom Serijom 5. Budući da su mladi kupci gravitirali ka Nemcima, General Motors je počeo da preispituje mantru da je veće uvek bolje i tako je ovaj kompaktni model postao i najskuplji u ponudi.

Pod haubom, General Motors nije dopuštao nikakve kompromise, te se Seville mogao kupiti sa dva V8 motora zapremine 5,7l. Prvi je bio benzinski Oldsmobile V8, dok je drugi bio dizel. Tim potezom, GM je dobio Cadillac koji je i dalje ostao veran svom luksuznom DNK. Manje dimenzije su samim tim bile isključivo prednost, budući da ga je bilo lakše voziti i parkirati.

Prva generacija modela Seville bila je tržišni uspeh, a zanimljivo je da se proizvodila u Iranu koji je tako bio jedina zemlja koja je sklapala Cadillac van matičnog tla. Dok je Seville uspeo u brojkama, drugi aspekt njegove prve generacije bio je neuspešan. Naime, sav trud da se Cadillac približi mlađim kupcima bio je uzaludan jer su istraživanja pokazala da su kupci bili žene u godinama koje su tražile Cadillac zgodniji za svakodnevnu upotrebu.

Upravo zbog toga, druga generacija ovog modela dobila je novu dozu rezova i velikih izmena. Cadillac Seville je prešao na E-Body platformu sa prednjim pogonom i nezavisnim zadnjim vešanjem. V8 od 5,7l je ostao standard, ali su u ovoj generaciji predstavljeni i 6,0l i 4,1l agregati. U skladu sa kriznim godinama, ovi V8 motori su bili veoma skromne snage, te nijedan nije prelazio brojku od 150 konja, ako izuzmemo 5,7l L49 sa 180 konja koji je bio u ponudi samo 1980. godine.

Najveća promena kod druge generacije ticala se dizajna. Po uzoru na luksuzne britanske automobile iz predratnih i ranih posleratnih godina, Cadillac Seville je dobio karakterističan gepek, jedinstven na tržištu tih godina. U tom svetlu, potrebno je napomenuti da su kasne sedamdesete i osamdesete godine inspiraciju nalazile upravo u tridesetim i četrdesetim.

Iako najmanji, Seville je ponovo imao nekoliko luksuznih opcija koje su ga izdvajale od ostatka ponude. Jedna od njih bila su memorijska sedišta, opcija koju su imali samo najluksuzniji Cadillaci krajem pedesetih godina. Digitalna instrument tabla predstavljala je pogled u budućnost, čime je Cadillac zadržavao reputaciju i u najkompaktnijem segmentu.

Cadillac Seville druge generacije bio je takođe uspešan, ali je njegov imidž kompromitovan upotrebom 4-6-8 V8 motora, još jednom merom štednje u kriznim vremenima. Naime, taj sistem se pokazao veoma nepouzdanim i često se dešavalo da motori naprosto ostanu u modu rada na šest ili četiri cilindra.

Počevši od treće, pa sve do pete generacije, Seville se prodaje i pod imenima STS ili SLS, a 2005. godine STS postaje i zvanično ime ovog modela.

Jedan veoma dobro očuvani primerak Sevillea druge generacije prodaje se i na našem sajtu. U pitanju je model iz 1983. godine i pod haubom ima 5,7l V8 dizel motor. U razgovoru sa njegovim prodavcem, saznali smo da je automobil u njegovom vlasništvu od 2001. godine. Naime, on ga je tada kupio od porodice preminulog prijatelja i godinama čuvao.

Danas, kada je došlo do odluke da se automobil proda, zatečeno stanje je zaista impresivno u odnosu na većinu američkih automobila iz istog perioda, posebno na ovim prostorima. Jedina vidljiva mana je rupa u plastikama između branika i karoserije, što je potpuno normalna pojava na velikom broju GM proizvoda iz sedamdesetih i osamdesetih. Naime, rastegljiva plastika koja je korišćena da zamaskira obavezne branike bila je lošeg kvaliteta i propadala je sama od sebe bez obzira na to koliko je automobil čuvan.

Druga primetna mana je nedostajuća ratkapna zadnjeg levog točka. Osim toga, ovaj Cadillac deluje savršeno. Kombinacija dve nijanse braon boje daje mu luksuzni šarm karakteristčan za godine, a i odlično očuvan enterijer u boji duvana opravdava reputaciju koju je Cadillac držao čak i u najcrnjim godinama za industriju.

Bez obzira na to što ne pripada najpoželjnijim automobilima ovog detroitskog brenda, ovaj Cadillac Seville je dosta interesantan klasik i jedna od svetlijih zvezda američkog automobilskog neba sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina.

Đorđe Sugaris - Autoslavia