Zašto je BMW E9 zaslužio nadimak Batmobile

BMW E9 predstavljao je seriju kupea pravljenih između 1968. i 1975. godine. Inicijalni model 2800 CS predstavio je E9 seriju na bazi prethodnog 2000 C / 2000 CS četvorocilindričnih kupea Nove klase koji su uvećani i redizajnirani da prime M30 šestocilindrični motor, dok je za karoseriju bio zadužen Karmann.

Dizajner automobila Wilhelm Hofmeister se pored sjajnog dizajna, potrudio kao što rekosmo da novi model pod haubom može da smesti redni šestocilindrični M30 motor, dok je dizajn prethodno 2000 C/CS prilagodio tako što je prednjem delu doneo izgled E3 limuzine. Zadnja osovina je ostala ista kao na prethodniku dok su prvobitno zadnje kočnice bile doboši. 

Zapremina motora je iznosila 2.788 cc koju je BMW delio upravo sa E3 limuzinom, dok je snaga iznosila 168 konja. Ne samo da je 2800 CS bio lakši od prethodnog 2000 CS, već je i aerodinamika poboljšana što se naravno odrazilo na performanse.

Tokom 1971. godine 2800 CS je zamenjen modelom 3.0 CS čija zapremina motora je uvećana na 2.986 cc, te je uz duple karburatore snaga podignuta na 180 konja pri 6000 obrtaja. S druge strane, 3.0 CSi dobio je uz nešto veću kompresiju i Bosch D-Jetronic ubrizgavanje dostigao 200 konjskih snaga na 5000 obrtaja. Obe verzije uparivane su sa četvorostepenim manuelnim i trostepenim automatskim menjačem.

Ono što je usledilo godinu dana kasnije doneće modelu E9 večni kultni status. U maju 1972. stigao je 3.0 CSL, homologacijski specijal napravljen radi klasifikovanja trkačke verzije za Evropski Touring Car šampionat, te je napravljeno svega 1265 primeraka. Ali su zato trkačke verzije postigle značajne uspehe na ETC, Le Mansu, itd.

L u nazivo značilo je leicht (lagan) za razliku od drugih BMW modela sa ovom oznakom gde je L predstavljalo Long, odnosno bilo vezano za dužinu vozila. Smanjenje ukupne težine automobila postignuto je tanjim čelikom korišćenim za izradu karoserije, uklanjanjem detalja i zvučne izolacije, koristeći vrata, haubu i poklopac gepeka napravljenih od aluminijuma, kao i koristeći Perspex za bočne prozore. Pet stotina primeraka ovog modela koji su izvezeni u Veliku Britaniju nisu bili toliko lagani obzirom da je uvoznik insistirao da se zadrži zvučna izolacija, električni prozori kao i fabrički E9 branici.

Da bi mu dozvolili da se trka u kategoriji preko 3.0L, 1972. godine zapremina 3.0 CSLa je neznatno podignuta na 3.003 cc. Već naredne godine zapremina je dodatno narasla na 3.2L snage 206 konja, a ujedno je to bila i finalna verzija zajedno sa aerodinamičkim paketom u kom se između ostalog dobijao i čuveni veliki zadnji spojler koji se nakon izlaska iz fabrike nalazio u gepeku i po potrebi montirao kasnije. Razlog za to je što su takvi spojleri bili zabranjeni za korišćenje na nemačkim putevima, ali je upravo ceo taj aero paket doneo najveći kult ovom modelu, uključujući i kasniji nadimak "Batmobile".

Zbog poznate naftne krize sedamdesetih, poslednja verzija modela E9 ujedno je bila i najmanje značajna obzirom da je dobio motor zapremine 2.5L. Agregat je pozajmljen iz E3 limuzine sa 2.494 cc i 150 konjskih snaga ali ih je jako malo i napravljeno do kraja proizvodnje 1975. godine, tek 874 primerka.

Jedan od 1172 primerka modela 3.0 CS napravljenih 1972. godine danas se nalazi u Srbiji i pritom prodaje putem našeg sajta. Radi se o primerku koji je prešao tek 101.000 km i prema rečima vlasnika, pre godinu dana je urađen kompletan motor, karburatori, kočnice, trapovi i diferencijal.

Nakon svega toga, auto je u voznom stanju iako mu je upravo istekla registracija. Ono na šta bi budući vlasnik trebalo da obrati pažnju jeste loš enterijer. Limarski, auto je veoma dobar i to pogotovo na mestima gde je najvažnije. Ukoliko budući vlasnik bude želeo da ga pretvori u A1 stanje, to restauracijom neće biti problem, a ujedno i ovakav kakav je može da se vozi što je njegov vlasnik do sada i činio. 

Miloš Nikodijević – Autoslavia