Sve o električnim skuterima – sa kojom kategorijom se voze, koliko koštaju, koliko mogu da pređu, cena registracije...

Električni skuteri su sve popularniji širom sveta, pa je taj trend stigao i kod nas. Međutim, oni su za mnoge i dalje nepoznanica, pa ćemo odgovoriti na najčešća pitanja.

Sa kojom kategorijom može da se vozi moped (skuter) na struju?

Sa AM kategorijom. Ovo važi samo ako je zakonski reč o mopedu – tj. ako mu maksimalna brzina nije veća od 45 km/h, a snaga motora od 4 kW.

Ukoliko mu je maksimalna brzina veća od 45 km/h ili snaga motora veća od 4 kW, onda AM kategorija nije dovoljna već je neophodna A1, A2 ili A kategorija u zavisnosti od snage motora i odnosa snage motora i mase vozila.

Pogledajmo šta kaže zakon:

1) A1 - Motocikli čija radna zapremina motora nije veća 125 cm3 i snage motora do 11 kW čiji odnos snage motora i mase vozila nije veći od 0,1 kW/kg i teški tricikli čija snaga motora ne prelazi 15 kW,

2) A2 - Motocikli čija snaga motora nije veća od 35 kW i čiji odnos snage motora i mase vozila nije veći od 0,2 kW/kg,

3) A - Motocikli i teški tricikli čija snaga motora prelazi 15 kW,

Zakon ovde ne pravi razliku između motocikala na električni i na klasičan pogon – gleda se snaga motora, bez obzira da li je reč o elektromotoru ili klasičnom motoru.

Dakle, postoji razlika između električnih mopeda i električnih motocikala?

Postoji, isto kao i kod običnih mopeda i motocikala.

Ovo je zakonska definicija mopeda, bez obzira da li ima klasičan motor ili elektromotor:

• moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,

A ovo je zakonska definicija motocikla, takođe bez obzira da li ima klasičan motor ili elektromotor:

• motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,

Koliko košta registracija električnog skutera?

Električni skuter (moped) mora da se registruje svake godine. Procedura je ista kao kod klasičnog mopeda.

Prva registracija je oko 7.500-8.000 dinara, u zavisnosti od cene tehničkog pregleda i drugih „detalja“. Svaka sledeća registracija je jeftinija, pošto se ne plaćaju registarske tablice i saobraćajna dozvola.

Koliko košta električni skuter?

Pristojan može da se kupi za oko 1.500 do 2.000 evra. Cena može da ide i znatno naviše, ukoliko uzimate „ozbiljniji“ model ili dodajete razne opcije kao što su baterija većeg kapaciteta, sistem regenerativnog kočenja (puni bateriju prilikom kočenja), sistem za povećanje autonomije...

Kod nekih možete da dodajete raznu opremu, kod drugih ne možete.

Možete da nađete i jeftinije od 1.000 evra. Imate neke za samo 750 evra, sa motorom od 1.5 kW, baterijom od 20 Ah, autonomijom (dometom) 80 km. Međutim, teško je naći bilo kakve podatke o proizvođaču i konkretnom modelu.

Jeftino može na kraju da bude skupo

Ako za 600-700 evra kupite električni skuter, teško možete da očekujete ozbiljniji kvalitet. Naravno, znamo kakva je finansijska situacija u zemlji, pa mnogi razmišljaju:

„Ne treba mi za trke, ni da prelazim 100 kilometara. Treba mi samo za kratke vožnje, do prodavnice, fakulteta, posla, škole...“

Međutim, kada shvate da njihov novi ljubimac ima problema da savlada uzbrdice ili da baterija traje znatno kraće nego što piše u karakteristikama, kasno je da se bilo kome žale.

Kvarovi i garancija

Ove stavke su još dva razloga da dobro proverite kakav električni skuter i od koga kupujete. Ako vam neko kaže da na električnom skuteru nema šta da se pokvari, znajte da je to daleko od istine.

To što umesto klasičnog motora ima elektromotor, ne znači da je imun na kvarove. Tu su svi ostali delovi i komponente koji su isti ili slični kod električnih i klasičnih skutera.

Stoga dobro proverite o kojem je proizvođaču i modelu reč. Vidite po domaćim i stranim forumima da li se govori o njemu. Pozovite prodavca i detaljno se raspitajte o svim karakteristikama.

Proverite kakva je servisna mreža i dostupnost rezervnih delova. Nađite sve karakteristike baterije i proverite da li može da se nađe nova originalna ili zamenska i koliko košta.

Bolje da platite više u startu, ali da budete sigurniji. Ako se nađete u situaciji da se skuter pokvari, pa ne možete da nađete deo za njega ili ne možete da ostvarite garanciju, sva početna ušteda zbog niske cene može da padne u vodu.

Kao i kod svih drugih proizvoda, električni skuteri sumnjivog porekla mogu da imaju jedne karakteristike na papiru, a druge u praksi, od kapaciteta i trajnosti baterije, do maksimalne brzine.

Baterije

Neki električni skuteri imaju mogućnost lakog vađenja baterije, tako da možete jednu da izvadite i stavite na punjenje, a drugu ubacite i nastavite vožnju. Ova opcija je vrlo korisna i ukoliko živite u zgradi, pa skuter parkirate na nekom mestu bez utičnice u blizini. Odnesete bateriju u stan i stavite je na punjenje.

Cena dodatne ili zamenske baterije zavisi od mnogo faktora, pa to proverite pre kupovine samog skutera. U Srbiji ima više firmi koje se bave sklapanjem raznih kombinacija (voltaža, snaga) litijum-jonskih baterija po želji mušterije.

Moguće je i menjati vrstu baterije – npr. staviti litijum-jonsku umesto „olovne“ (da, postoje električni skuteri sa takvim baterijama), povećati kapacitet dodavanjem ćelija i obaviti neka druga „budženja“. Mogućnosti su prilično široke, ali i rizici – nestručno povezivanje, loša elektronika koja kontroliše pražnjenje ili punjenje...

Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem baterije?

Prosek je 40-60 kilometara, ali isto kao što potrošnja goriva kod klasičnih motora zavisi od stila vožnje, i kod električnih skutera brzina pražnjenja baterije zavisi od brzine kojom se krećete, intenziteta ubrzanja, težine vozača (i putnika), čeonog vetra...

Dakle, ako pri svakom kretanju oštro ubrzavate ili imate saputnika, računajte na osetno smanjenje autonomije, odnosno dometa – tj. broja kilometara koji možete da pređete sa jednim punjenjem baterije.

Nedovoljno naduvani pneumatici takođe imaju uticaj na potrošnju električne energije.

Koliko dugo traje punjenje baterije?

Zavisi od vrste i kapaciteta baterije, kao i od toga koliko je ispražnjena – u proseku od 4 do 6 sati.

Naravno, ne morate da čekate da se baterija napuni do 100%. Treba imati u vidu da brzina punjenja baterije nije konstantna, već se menja u zavisnosti od toga koliko je baterija napunjena.

Na primer, litijum-jonsku bateriju koja se ispraznila do 10% stavimo na punjenje. Za 5 sati može da se napuni do 90%. Međutim, da bi od 90% stigla do 100% treba još nekoliko sati.

Koliki je životni vek baterije?

Životni vek zavisi od vrste baterije, broja punjenja i uslova korišćenja, ali i od toga kako definišemo kraj životnog veka.

Naime, svakoj bateriji vremenom opada kapacitet. Ako posle tri godine bateriji ostane 70% prvobitnog kapaciteta, može se reći da je vreme za zamenu iako ona i dalje može da se koristi. Od vlasnika zavisi kada će je zameniti.

Neki proizvođači definišu životni vek baterije prema broju punjenja – npr. 400 ciklusa punjenja. To ne znači da je baterija „gotova“ nakon što je napunite 400 puta.

Čitava priča oko baterija je prilično komplikovana, pa ne može uopšteno da se objašnjava. Prvo mora da se odredi da li pričamo o litijum-jonskim ili nekim drugim, tu je zatim sofisticiranost sistema koji kontroliše punjenje baterije, što u velikoj meri utiče na njen životni vek...

Koja je maksimalna brzina električnog skutera, tj. mopeda?

Zakonsko ograničenje je 45 km/h, tako da je skoro svima maksimalna brzina upravo 45 km/h. Međutim, postoje neki kod kojih uz doplatu može da se dobije „sistem“ za kratkotrajno povećanje maksimalne brzine kako bi se bezbednije obavilo preticanje.

Foto: Pixabay.com